Ribarski tandem Damir Klemenc i Boško Petković iz Tivta, koji su inače kumovi, u zadnje vrijeme intenzivno ribaju štapovima sa obale (s kraja), ali i iz barke. Jedno od omiljenih mjesta ovih članova Sportsko-ribolovnog društva „Sipa“ je u Stolivu, gdje su nedavno postavili svoju opremu i uživali ribajući sa ponte s pogledom na drevni Perast. Pored ove poste, često ribaju i sa obala Lepetana, Tivta, Opatova... Riba je počela da grize čim je došlo do otopljavanja, a onda je opet krenula bura i ona se povukla, ali oni ne odustaju od svog hobija i rekreacije, iako je temperatura mora bila oko 15 stepeni.

–Ovih dana više se družimo, zbog „korone“, zatvoreni u kuću, maknemo se od kafana, gužvi, negativne energije, izađemo na obalu i uživamo u čistom zraku uz more. I jedan i drugi smo odrasli na moru, čitav život smo u ovome, volimo more i ne možemo bez ovoga, kaže Boško, bivši pomorac.

–Za njesku koristimo mušlju, štapovi su namijenjeni za „surf– kasting“. To je ribolov štapovima dugačkim od četiri, pet metara, sa bacanjem olova težine između 80, 200 pa i 250 grama. U pitanju su daleki izbačaji, čak i po 150 metara. Lovina su orada, rombun, fratar, sva riba koja se nalazi blizu dna (sparidi, pridnena riba), koja se hrani pretežno rakovima, školjkama, morskim crvima i sitnom plavom ribom, koja se kida na komadiće, a može i čitava da se stavlja na udicu. Ima ribe, samo treba biti na more - i ulovi se, objašnjava Petković. Ponosan je na najveći svoj trofej – gofa od rekordnih 32 kilograma, koga je 2001. godine uhvatio na udicu u Stolivu. Te dvije sezone, kaže, imao je oko 50 ulovljenih komada sa najmanje tri i po do 32 kilograma, a uz to je bilo i pagara od četiri do sedam kilograma, par velikih oradi...Tada je imao puno vremena, kaže, nije bio oženjen, a nije bio ni zaposlen i po čitave dane je stajao na pontu sa udicama u moru. Njegov kum Damir, koji je ovoga puta ulovio labrune, kao najveći dosadašnji ulov ističe orade od po 600 grama. Sada se uz ribolov druže uglavnom tokom vikenda, ali i tokom radne sedmice uspiju da „malo pobjegnu“ i uživaju u ribanju.

–Ribolov je antistres terapija, stajati ovako pri moru, ne moram ništa uloviti, ali da me niko ne uznemirava, da se odmorim sat, dva., kaže 40-godišnji Boško u čijoj se porodici ribolovom i lovom bave tradicionalno. Ističe da su mladi danas mnogo manje zainteresovani za sportski ribolov u odnosu na njegovu generaciju. Kad je imao sedam-osam godina, mnogo ih je više bilo u ovom sportu.

–Svi moji su bili ribari i lovci, djed, otac, rođacii uz njih sam krenuo, zadržao sam se, „ušlo mi u krv“ i ne mogu bez ovoga. I ja sam roditelj dvoje djece i, nažalost, vidim da pažnju mladih preuzimaju kompjuteri, telefoni, uopšte nisu zainteresovani za druženje, kao što smo mi to radili. Sportski klubovi su otvoreni i za djecu, organizuju razna omladinska takmičenja (doduše, u ovo vrijeme ih i nema), ali malo je zainteresovanih. Ove navike se kod djece grade od malena, trebalo bi da se zajednica malo više angažuje u tom domenu vaspitavanja mladih, kaže Boško, sjećajući se kako je on u djetinjstvu išao po ribolovnim turnirima i osvajao medalje.

–Neka se i naša djeca malo maknu od kompjutera i telefona, da iskoče na more. Udice i najlon mogu kupiti za par eura, neka uzmu njesku (mamac) iz mora, sagnu se, uberu koju mušlju i uvijek mogu uhvatiti ribu, poručuje Boško Petković.

M.D.P.

---